bagrem drustveni ekonomski i ekoloski znacaj

Bagrem je od davnina imao široku primenu i ima ogroman društveni, ekonomski i ekološki značaj. Nakon Drugog svetskog rata poklanjana mu je velika pažnja. Sađen je u šumskim kompleksima, pored puteva, kao vetrozaštitni pojas, na međama njiva, u parkovima.

Bagrem predstavlja odlično rešenje za površine koje se u druge svrhe ne mogu koristiti i koje su nepovoljne za sadnju drugih vrsta drveća. Idealan je za pošumljavanje goleti, bujičnih područja i klizišta kojima preti erozija, jer svojim korenjem koje prodire u dubinu i do 7 m i bočnim žilama koje se površinski prostiru dobro učvršćuje zemljište. Na peskovitim područjima koristi za vezivanje „živog“ peska (Deliblatska i Subotička peščara).

Sa energetskog aspekta, bagrem spada u brzorastuće i kalorično drvo pa se koristi u podizanju energetskih plantaža. Kao tehnička građa bagrem se koristi za potporu, stubove, pravljenje parketa, izradu alata, u vinogradarstvu, rudnicima. Bagremovo drvo se dobro obrađuje. Trajnost je velika ali sušenje treba vršiti lagano, jer je bagrem sklon vitoperenju i raspucavanju.