Jesenjoj sadnji sadnica uvek treba dati prednost, jer se posađena sadnica bolje prima, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Sadnja bagrema može se obaviti tokom jeseni, zime ili u rano proleće, što prvenstveno zavisi od agro-klimatskih uslova sredine. U našem području a posebno u aridnim i toplijim krajevima, najbolje rezultate daje jesenja sadnja bagrema. Jesenju sadnju trebalo bi obaviti od momenta opadanja lišća do pojave prvih mrazeva tj. sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule i zemljište ne zamrzne. Prilikom podizanja bagremara neophodno je napraviti plan sadnje pri čemu se mora voditi računa o rasporedu osnovnih sorti. Priprema samih sadnica pred sadnju sastoji se pre svega u kontroli njihove ispravnosti. Sadnice treba da budu zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom. Neposredno pred sadnju na zdravim sadnicama vrši se prekraćivanje osnovne žile korenovog sistema ravnim presekom na dužinu od 15 do 20 cm. Ako se vrši kasna zimska ili rana prolećna sadnja, poželjno je da se priprema sadnica obavi odmah posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre momenta trapljenja. Na taj način postiže se brže zarastanje rana na osnovnim žilama. Sadnja se uvek obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Pripremljena sadnica postavlja se na označeno mesto ili u sredinu iskopane rupe, vodeći računa da korenove žile budu ravnomerno raspoređene. Nakon pravilno postavljene sadnice, preko korena sadnice dodaje se rastresita i umereno vlažna zemlja koja se lagano nagazi kako bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt između zemljišta i žila.
Međutim, bagrem se moze saditi i u proleće ako u jesen zemljište nije bilo dobro pripremljeno, pa je dobro da bude isitnjeno zimskim mrazevima, ili ako je zemljište bilo suviše vlažno sa trenutno visokim nivoom podzemne vode, što bi prouzrokovalo izmrzavanje korena u toku zime.
Prolećna sadnja je uspešna samo ako se obavi vrlo rano – krajem februara i u toku marta. Kasnija sadnja je rizična i zahteva češće zalivanje. Ukoliko se s prolećnim sađenjem više zadocni utoliko se manji broj sadnica primi, a bagrem koje su se primi često se slabo razvija, kretanje i završetak vegetacije je nešto kasnije, pa su sadnice izložene opasnosti od zimskih mrazeva.
Uspeh prolećne sadnje naročito je ugrožen ako je kod sadnica već nastalo izvesno kretanje vegetacije, a u toku leta zavlada jača suša. U takvom slučaju dešava se da se veći broj posađenih bagrema tokom leta osuši.
Prolećno sađenje je bolje od jesenjeg (čak ako bi ono moglo da se obavi) samo na zemljištu koje nije dovoljno oceđeno i rastresito (zbijeno, tvrdo i hladno) i ako su u jesen klimatski uslovi bili loši. Ako bi se pod takvim uslovima bagrem sadio u jesen, žile bi bile izložene gušenju (asfiksija) usled preterane vlažnosti i nedostatka kiseonika u zemljištu, ili bi izmrzle u slučaju golomrazice.
Da bi prolećno sađenje bagrema bilo uspešno treba ga obaviti ne samo što ranije nego i u relativno kratkom roku pred kretanje vegetacije. Ako se sadi kasnije u proleće često je neophodno navodnjavanje, i to ne samo odmah posle sađenja već po potrebi nekoliko puta u toku sušnog letnjeg perioda.